folder Исторические науки

Документы

pdf "САДОЙИ ФАРҒОНА" ГАЗЕТАСИ ҲАҚИДА Популярные

Владелец Число скачиваний: 327

Воҳидова Комила Абдуллозизовна

Қозақов Тохиржон Қодиралиевич

Hаманган, Ўзбекистон

"Садойи Фарғона" газетаси қўқонлик машҳур тараққийпарвар Обиджон Абдуҳолиқ ўғли Маҳмудов (1858 - 1936 йй.) ноширлиги ва муҳаррирлиги остида 1914 - 1915 йилларда Қўқон шаҳрида чоп этилган. Ушбу газета Фарғона водийсида чоп этилган маҳаллий тилдаги дастлабки газетадир. Газетани жами 123 та сони чоп этилган бўлиб, бугунги кунда Алишер Навоий номли Республика Давлат кутубхонасининг "Нодир китоблар" бўлимида унинг мавжуд сонлари Ғ-95 рақами остида сақланмоқда. "Садойи Фарғона"нинг барча (биринчи сонининг биринчи саҳифасидан ташқари) сонлари Ўзбекистон Республикаси Давлат Китоб Палатасида сақланмоқда.

pdf ASHTARXONIYLAR VA BOBURIYLARNING SIYOSIY MUNOSABATLARI Популярные

Владелец Число скачиваний: 404

Halimov Tal’at To’rayevich

Бухара, Узбекистан

Har qanday davlat o‘z mavqeini mustahkamlash va jahon siyosiy hayotida o‘z o‘rniga ega bo‘lish uchun siyosiy ittifoqdoshlikdan manfaatdor ekanligi tarixdan ma’lum. Shu sabab azal-azaldan hukmdorlar o‘z davrining buyuk davlatlari bilan elchilik, savdo-iqtisodiy va siyosiy aloqalarni o‘rnatishga intilganlar. O’rta Osiyo xalqlari ham o’zining minglab yillik tarixi davomida juda ko’p qo’shni xalqlar bilan madaniy, iqtisodiy va siyosiy aloqalarni olib borganlar. Boy qadimiy tarixga ega bo’lgan Hindiston mana shular jumlasidandir. XVII asrda O’rta Osiyo xonliklari, jumladan ashtarxoniylar davlati ham Hindistondagi boburiylar imperiyasi bilan iliq siyosiy munosabatlarni o’rnatishdan manfaatdor edi. Shayboniylar davrida anchayin jonlangan o’zaro elchilik aloqalari ashtarxoniylar davrida ham davom etdi.

pdf SHARQ UYG’ОNISH DAVRI MADANIYATI VA UNING O’ZIGA XOS XUSUSIYATLARI Популярные

Владелец Число скачиваний: 461

Nurmatov Abdujabbor

Ne’matjonovich Abdullayev Abror Abduxamid o’g’li

(Нamangan, O’zbekiston)

Sharq Uyg’оnishi, Sharq Renessansi haqida gap ketganda turli sоha оlimlari tarixchilar, adabiyotshunоslar, madaniyatshunоslar va san’atshunоslar bu masalaga befarq bo’lmaganlaridek, qarashlar ham asоsan ikkiga bo’linadi. Uyg’оnish atamasi (italyancha-frantsuzcha-Renaissans-Uyg’оnish) ni dastavval shu madaniyat sоhiblari italyan gumanistlari ishlatganlar jumladan italiyalik yozuvchi J. Bakachchо bu atamani Jоttо ijоdigaqarata, “u antik san’atni uyg’оtdi” deb birinchi bоr ishlatgan edi. Butun bir davrni anglatuvchi tushuncha sifatida san’at tarixchisi J. Vazari (1511-1574 y.) tarafidan uning «Mashhur san’atkоrlar hayotidan lavhalar» kitоbida (1550) tilga оlingan.

pdf БУХОРОДАГИ ҚАДИМИЙ ДОРИХОНА Популярные

Владелец Число скачиваний: 343

Туксанова Зебинисо Изатуллоевна

Бухоро давлат тиббиёт институти

“Халқ тиббиёти, касб касалликлари, физиотерапия, жисмоний

маданият ва спорт, ДЖТ ва ВН” кафедраси катта ўқитувчиси

Минтақамиз илк цивилизация ўчоқларидан бири бўлиши билан бирга, кўплаб кашфиёту ихтироларнинг, илм-фан тараққиёти ютуқларининг замини ҳам ҳисобланади. Ғилдирак дейсизми, ўқ-ёй, меҳнат қуроллари барчаси Ўрта Осиё ҳудудида инсон ақл-идроки ва меҳнати натижасида пайдо бўлган. Шунингдек, айнан дори-дармонлар ва дорихона ҳам бизнинг заминимизда, яъни Бухородан қадимийроқ саналган Пойкент шаҳри харобаларидан топилган. Франциянинг Лувр, Россиянинг Эрмитаж музейи ва Италия давлати археологлари билан ҳамкорликда олиб борилган археологик тадқиқотлар натижасида VIII-IX асрга оид бўлган “Пойкент дорихонаси”нинг топилиши оламшумул янгилик бўлди.

pdf МУҲАММАД АЛИХОН ДАВРИДА ҚЎҚОН ХОНЛИГИ (Ибратнинг «Тарихи Фарғона асари асосида») Популярные

Владелец Число скачиваний: 352

Воҳидова Комила Абдуллозизовна

т.ф.н., доцент НаМТИ

XVI-XIX асрлар хонликлар даври тарихини ўрганишда ўша давр тарихини ёритилган қўлёзма асарларнинг ўрни беқиёс. Жумладан, Исҳоқхон Ибратнинг 1916 йилда ёзилган «Тарихи Фарғона» асари ҳам Қўқон хонлиги тарихига жумладан, Муҳаммад Алихон даври тарихига оид муҳим манбалардан биридир.

pdf СОТРУДНИЧЕСТВО УЗБЕКИСТАНА С РОССИЕЙ Популярные

Владелец Число скачиваний: 335

Халмурадов Дилшод Рашидович,

Матчанова Холисхон Хусанбаевна

(Джизак, Узбекистан)

Узбекистан и Россию объединяют многолетние исторические связи, которые получили новое развитие с обретением нашей страной независимости. 20 марта 1992 года были установлены дипломатические отношения между двумя государствами. За минувшие годы пройден большой путь в становлении и развитии дружественного узбекско-российского взаимодействия, основанного на принципах стратегического партнерства и союзничества.

pdf ՀՅԴ ԿՈՂՄԻՑ ՍԱՍՈՒՆ ՈՒՂԱՐԿՎԱԾ ԱՐՇԱՎԱԽՄԲԵՐԸ 1903-1904 ԹԹ Популярные

Владелец Число скачиваний: 334

ԵՊՀ (Երևան), պ.գ.թ., դոցենտ - Կարինե Ալբերտի Եղիազարյան

ք.Երևան, պատմության ուսուցչուհի - Քարմիլե Ալբերտի Եղիազարյան

Խանասորի արշավանքից (1897 թ. հուլիսի 25) հետո արշավախմբերի կազմակերպման հարցը քննարկվում է ՀՅԴ 1898 թ. ընդհանուր ժողովի նիստերում: Այդ առթիվ ընդունված որոշումն ապագա արշավանքների կազմակերպման հարցը կախման մեջ էր դնում ազատագրական պայքարի ՀՅԴ մշակած նոր մարտավարության խնդիրներից: Ուստի պատահական չէ, որ մինչև 1903 թ. այդ հարցում որևէ լուրջ գործընթաց տեղի չի ունենում: Նոր արշավախմբերի կազմակերպման խնդիրը առարկայորեն դրվում է 1903 թ.-ից, երբ ակնհայտ է դառնում, որ Սասունը նորից պայքարի դրոշ է բարձրացնում: ՀՅԴ 2-րդ ժողովում ընդունված որոշումների համաձայն այդ պահին անհրաժեշտ էր օժանդակել Սասնո շարժմանը՝ կրկին դիմելով նաև արշավախմբեր կազմակերպելու պրակտիկային: